Rakuni kao ljubimci i sve što ste htjeli znati o rakunima.

Rakuni kao ljubimci i sve što ste htjeli znati o rakunima.

OPREMA:
Kavez sa penjalicama, mestima za skrivanje i bazenom.

 Kao i kod većine egzotičnih ljubimaca, držanje rakuna zahteva mnogo vremena i strpljenja. Rakuni se mogu ponašati nepredviđeno i agresivno i može da bude prilično teško da se naučite da razumiju i slušaju naredbe.U mestima gde držanje rakuna kao ljubimaca nije zabranjeno, kao u Viskonsinu i drugim državama SAD-a, dozvola za držanje egzotičnih ljubimaca je obično potrebna.

Polno zreli rakuni česo pokazuju agresivno prirodno ponašanje kao što je griženje toekom sezone parenja.Steriliziranje kada su stari oko pet ili šest meseci smanjuje šanse za razvoj agresivnog ponašanja. Rakuni mogu postati gojazni i imati druge poremećaje zbog loše ishrane i nedostatka vježbanja. Kada se dugo vremena hrane hranom za mačke, rakuni mogu da dobiju kostobolju. Zbog rezultata istraživanja o njihovom društvenom ponašanju, sada se prema zakonu u Austriji i Nemačkoj moraju držati barem dva rakuna kako bi se sprečila usamljenost.Rakuni se obično drže u većem kavezu (u kući ili izvan kuće), što je takođe zahtijev zakona u Austriji i Nemačkoj; obično se ne drže u kući jer zbog svoje prirodne radoznalosti mogu napraviti štetu.Kada se uzmu mladunci, moguće ih je rehabilitovati i vratiti u divljinu. Međutim, neizvesno je da li će se dobro prilagoditi životu u divljini.Hranjenje mladunaca kravljim mlekom umesto namenskog mlekom ili sličnim produktom može biti opasno za njihovo zdravlje.

Rakun je sisar srednje veličine koji nastanjuje Severnu Ameriku. On je najveći pripadnik porodice Procyonidae; dug je od 40 do 70 cm i teži između 3,5 i 9 kg, a ishrana mu se sastoji od oko 40% beskičmenjaka, 33% biljaka i 27% kičmenjaka. Ima sivkasto krzno, od kojeg je skoro 90% gusto potkrzno koje ga štiti od hladnoće. Rakuni su poznati po svojoj inteligenciji, a istraživanja su pokazala da rešenja zadataka mogu pamtiti do tri godine.
Prvobitno su stanište rakuna bile umerene i mešovite šume Severne Amerike, ali zbog svoje prilagodljivosti staništu proširili su svoju oblast na planinska područja, obalne močvare i urbana područja, gde ih mnogi ljudi smatraju štetočinama. Zbog introdukcije sredinom 20. veka, rakuni danas nastanjuju središnji deo Evrope, Kavkaza i Japana.

Iako se pre smatralo da je rakun životinja koja živi samostalno, sada postoje dokazi da rakuni pokazuju društveno ponašanje. Ono je specifično za polove. Ženke u srodstvu često dele neko područje, dok nesrodni mužjaci žive zajedno u grupi od najviše četiri životinje, kako bi održali svoju poziciju protiv drugih mužjaka tokom sezone parenja. Veličina teritorije varira od tri hektara kod ženki u gradovima do 50 km² kod mužjaka koji nastanjuju preriju. Nakon skotnosti od oko 65 dana u proljeće se rađa dva do pet mladunaca. Mladunce odgaja majka sve do disperzije u kasnu jesen. Iako rakuni u zatočeništvu mogu doživeti 20 godina, njihova prosečna dužina života u divljini samo je 1,8 do 3,1 godina. U mnogim su slučajevima lov i promet su dva najčešća uzroka smrti.

Fizičke karakteristike
Otisci stopala
Rakuni su od glave do stražnjih udova dugi između 40 i 70 cm, ne uključujući rep koji može biti dugačak između 20 i 40 cm, ali obično nije duži od 25 cm. Visina ramena je između 23 i 30 cm. Lobanja odraslih mužjaka duga je između 94,3 i 125,8 mm, a široka između 60,2 i 89,1 mm; lobanja ženki duga je između 89,4 i 115,9 mm, a široka između 58,3 i 81,2 mm. Težina odraslog rakuna značajno varira po staništu; može biti između 2 i 14 kg, ali je obično između 3,5 i 9 kg. Najmanje jedinke nastanjuju jug Floride, a oni na severnim granicama obično su najveći. Mužjaci su obično 15 do 20% teži od ženki.Na početku zime rakun može težiti dvostruko više nego u proljeće, zbog naslaga masti. Rakun je jedan od sisara čija težina najviše varira. Najteži zabilježeni primerak težio je 28,4 kg, daleko najteži primerak u celoj porodici Procyonidae.

Najkarakterističnija osobina rakuna jeste crno krzno oko očiju koje je u jakom kontrastu s okolnim krznom. Ono podseća na "banditovu masku" i tako je podržala reputaciju ove životinje kao lopova. Neznatno zaobljene uši takođe su okružene belim krznom. Pretpostavlja se da rakuni mogu bolje prepoznati izraze lica i poziciju zahvaljujući ovoj neobičnoj boji lica te tamnim i svetlim prstenovima na repu. Prstenovi su slični prstenovima na repu kod prstenorepog lemura. Tamna maska možda takođe smanjuje odsjaj i potpomaže noćni vid. Na drugim delovima tela duge i čvrste dlake, koje sprečavaju prodiranje vlage, obično su u nijansama sive boje i, dosta manje, smeđe. Rakuni s vrlo tamnim krznom češći su kod nemačke populacije zato što su prvi pušteni primerci bili tamne boje. Gusto potkrzno, koje čini gotovo 90% krzna, štiti rakuna od hladnoće i sastoji se od dlaka dugih između 2 i 3 cm.

Baculum ili "peniska kost" rakuna.
Rakun ima sposobnost uspravljanja na stražnje noge kako bi mogao istražiti neki predmet prednjim udovima. Budući da rakuni imaju kratke noge u poređenju sa svojim kompaktnim torzom, oni ne mogu brzo trčati niti skakati na veliku razdaljinu.Njihova najveća brzina je 16 do 24 km/h. Rakuni mogu plivati prosečnom brzinom od 5 km/h i mogu ostati u vodi nekoliko sati. Za silaženje niz drvo glavom nadole - što je neobična sposobnost sisavca te veličine - rakun okrene stražnja stopala prema nazad. Rakuni se mogu znojiti i dahtati kako bi održali telesnu temperaturu.

Lobanje rakuna imaju kratku i široku regiju lica i velik prostor za mozak. Dužina lica manja je od dužine same lobanje, a nosna je kost kratka i široka. Zubi - 40 zuba s formulom: 3.1.4.2 (gornja čeljust) i 3.1.4.2 (donja čeljust) — prilagođena je njihovu načinu života kao sveždera: derači nisu oštri kao u pravih mesoždera, ali kutnjaci nisu tako široki kao u biljoždera.Baculum mužjaka dug je oko 10 cm i jako zakrivljen na prednjem kraju. Naučnici ga često koriste kako bi odredili reproduktivni status jedinki. Sedam od trinaest identificiranih zvukova koristi se u komunikaciji između majke i mladunca, a jedan zvuk nalikuje pevanju ptica.

 
Čula
Donja strana prednje šape s vidljivim osetilnim dlačicama na vrhovima prstiju.
Rakunovo najvažnije čulo je njegovo čulo dodira.Izuzetno osetljive šape zaštićene su tankim koštanim slojem koji postane mekan kada se ovlaži.Nema kožice između pet prstiju na šapi, što je neobično za mesoždera. Gotovo dve trećine područja koje služi primanju nadražaja u moždanoj kori rakuna specijalizovano je za primanje opipljivih impulsa, više nego kod bilo koje druge životinje. Mogu identifikovati predmete pre nego što ih dodirnu uz pomoć dlačica koje se nalaze iznad njihovih oštrih, neuvlačivih kandži.Rakuni nemaju pokretljiv palac i zbog toga njihova ruka nije toliko spretna kao ruka primata.Nepoznato je zašto nema utvrđenih negativnih efekata na dodir kada rakun satima stoji u vodi temperature ispod 10 °C.
Smatra se da su rakuni slepi za boje ili ih barem vrlo slabo mogu razlikovati, iako su im oči dobro prilagođene za primećivanje zelene svjetlosti. Uprkos tome što je njihova dioptrija slična čovjekovoj i što dobro vide u polumraku, čulo vida nije im veoma važno zato što loše vide na daljinu. Uz to što je korisno za orijentiranje u mraku, čulo mirisa važno je za međusobnu komunikaciju. Sekret iz žlezda (obično analnih), mokraća i izmet služe za označavanje teritorija. Mogu čuti zvukove od 50 do 85 kHz, ali i tihe zvukove poput onih koje stvaraju gliste ispod zemlje.

 
Inteligencija
Postoji samo nekoliko istraživanja o mentalnim sposobnostima rakuna, a većina se njih temelji na čulu dodira ove životinje. U istraživanju etologa H. B. Davisa iz 1908. godine, rakuni su uspeli otvoriti 11 od 13 kompleksnih brava u manje od 10 pokušaja i nisu imali problema u ponavljanju akcije kada su brave bile promenjene ili okrenute naopačke. Davis je zaključio da su razumeli apstraktne principe mehanizama za zaključavanje i da je njihova brzina učenja ekvivalentna nekim primatima. Istraživanja iz 1963., 1973., 1975. i 1992. godine koncentrirala su se na pamćenje rakuna i dokazala da oni mogu pamtiti rešenja zadataka do tri godine. U istraživanju B. Pohl iz 1992. godine rakuni su mogli odmah razlikovati identične i različite simbole tri godine nakon kratke faze učenja.Stanislas Dehaene navodi u svojoj knjizi The Number Sense da rakuni mogu razlikovati kutije koje sadrže dve ili četiri bobice grožđa od onih koje sadrže tri.

Ponašanje
Društveno ponašanje
Rakuni na drvetu. Društvena struktura rakuna grupira se u ono što Ulf Hohman naziva "troklasnim društvom".
Istraživanja tokom 1990-ih godina od etologa Stanleya D. Gehrta i Ulfa Hohmana pokazala su da su rakuni društveni što se tiče različitih polova i da nisu tipično solitarni, kako se pre smatralo. Ženke u srodstvu žive u takozvanom fisijsko-fuzijskom društvu, tj. dele zajednički prostor i povremeno se susreću na područjima za hranjenje i razmnožavanje. Nesrodni mužjaci često formiraju nestalne društvene grupe mužjaka kako bi održali poziciju protiv drugih mužjaka toekom sezone parenja – ili protiv drugih potencijalnih pretnji.Takve grupe obično čine najviše četiri jedinke. Budući da neki mužjaci pokazuju agresivno ponašanje prema mladuncima koji im nisu u srodstvu, majke se izoliraju od ostalih rakuna dok njihovi mladi nisu dovoljno veliki da bi se odbranili.Po pitanju ova tri načina života prisutna u rakuna, Hohman je njihovu društvenu strukturu nazvao troklasnim društvom. Samuel I. Zevelof, profesor zoologije na Državnom uviverzitetu Veber i autor knjige Raccoons: A Natural History (Rakuni: prirodoslovlje), pažljiviji je u svojim interpretacijama i zaključuje da barem ženke žive same većinu vremena i, prema istraživanju Erika K. Fritzella u Severnoj Dakoti 1978. godine, takođe i mužjaci ako žive na područjima gdje je gustoća populacije malena
Oblik i veličina rakunove teritorije varira s obzirom na njegovu starost, pol i stanište: odrasli drže područja koja su dvostruko veća nego ona mladih jedinki.Dok veličine teritorija u negostoljubivim prerijama Severne Dakote variraju između 7 i 50 km² kod mužjaka i između 2 i 16 km² kod ženki, prosečna veličina u močvarama jezera Iri je 0,49 km².Bez obzira na to da li se teritoriji više jedinki preklapaju, obično se ne brane aktivno izvan sezone parenja ako ima dovoljno hrane. Pretpostavlja se da se granice teritorija obeležavaju mirisom, koji takođe služi za identificiranje jedinki. Mokraća i izmet na zajedničkim mjestima za obavljanje nužde mogu dati informacije o područjima za hranjenje, budući da je zabilježeno da se rakuni tu okupljaju za zajedničko hranjenje, spavanje i igranje.Što se tiče generalnog ponašanja rakuna, Gehrt ističe da "se obično može naći 10 do 15% onih koji se ponašaju potpuno suprotno" od očekivanog.

Ishrana
Iako su obično noćne životinje, rakuni su ponekad aktivni danju kako bi iskoristili dostupne izvore hrane.Ishrana im se sastoji od oko 40% beskičmenjaka i 27% kičmenjaka.Budući da mu se ishrana sastoji od razne hrane, Zevelof tvrdi da je rakun „možda jedna od oportunističkijih životinja na svetu“. Iako se u proleće i rano leto uglavnom hrani insektima, crvima i drugim životinjama dostupnim rano u godini, više voli voće i orašaste plodove, poput žireva i lešnika; oni se pojavljuju kasno u leto i u jesen i predstavljaju bogat izvor kalorija za skupljanje masnih naslaga za zimu. Uprkos uobičajenom mišljenju, rakuni jedu aktivan i veliki plen poput ptica i sisara vrlo retko, budući da više vole plen koji se lakše lovi, posebno ribe i vodozemce. Kada ima dosta hrane, rakuni mogu razviti jaka induvidualne preferencije prema nekoj vrsti hrane.U severnom dielu svojeg relma rakuni padaju u zimski san i drastično smanjuju svoju aktivnost sve dok se sneg na otopi.
Pranje hrane
Rakuni u zarobljeništvu često peru hranu prije nego što je pojedu.
Rakuni skupljaju hranu i druge predmete svojim prednjim udovima kako bi ih razgledali i otklonili neželjene delove. Osjetljivost na dodir njihovih prednjih udova se povećava ako se ova radnja odvija pod vodom, budući da voda omekšava tvrdi sloj koji prekriva šape. Međutim, ponašanje promatrano kod rakuna u zarobljeništvu, kada odnose hranu do vode i „peru“ je pre nego što je pojedu, nije zabileženo u divljini.Ovo podržavaju zapažanja da hranu poreklom iz vode rakuni češće vlaže. Izgleda da čišćenje prljave hrane nije razlog „pranja“. Stručnjaci su bacili sumnju na verodostojnost zapažanja divljih rakuna dok vlaže hranu.

Razmnožavanje
Rakuni se obično pare u periodu sa povećanom količinom svetlosti između kasnog januara i sredine marta.Međutim, postoje veće regionalne razlike koje količina svjetlosti ne može u potpunosti objasniti. Na primer, dok se rakuni na jugu SAD-a obično pare kasnije od proseka, sezona parenja u Manitobi ima svoj vrhunac kasnije nego obično, u martu i nastavlja se do juna.Tokom sezone parenja, mužjaci lutaju svojom teritorijom u potrazi za ženkama u pokušaju da ih zavedu u periodu od tri do četiri dana kada je začeće moguće. Ovi susreti se često dešavaju na glavnim mestima okupljanja. Kopulacija, uključujući i predigru, može trajati preko jednog sata i ponavlja se nekoliko noći zaredom. Pretpostavlja se da slabiji pripadnici muških grupa takođe dobijaju šansu za parenje, jer se snažniji ne mogu pariti sa svim dostupnim ženkama. U jednom istraživanju provedenom na jugu Teksasa tokom sezona parenja od 1990. do 1992. godine, oko jedne trećine svih ženki se parilo sa više nego jednim mužjakom.Ako ženka ne postane skotna ili ako rano izgubi mladunce, ponekad ponovo postane plodna nakon 80 do 140 dana.

Mladunac
Nakon skotnosti od 63 do 65 dana (iako je moguće od 54 do 70 dana), ženka donosi na svet leglo od dva do pet mladunaca.Prosečna veličina legla mnogo varira po staništu, od 2,5 u Alabami do 4,8 u Severnoj Dakoti.Veća legla su češća na područjima sa većom stopom smrtnosti od, npr. lova ili hladnih zima.Dok muški jednogodišnjaci dostižu polnu zrelost tek nakon glavne sezone parenja, jednogodišnje ženke mogu nadoknaditi visoku stopu smrtnosti i ponekad kote 50% svih mladih rođenih tokom jedne godine. Mužjaci ne pomažu u podizanju mladih. Mladunci su slepi i gluvi na rođenju, ali je njihova maska već vidljiva na svetlom krznu.Težina 10 cm dugog mladunca na rođenju je između 60 i 75 grama.Ušni kanali im se otvaraju nakon 18 do 23 dana, nekoliko dana pre nego im se oči otvore po prvi put. Kada mladunci postignu težinu od oko 1 kg, oni počinju istraživati svet izvan jazbine; čvrstu hranu počinju jesti nakon šest do devet nedelja. Nakon ovoga ih majka sve manje doji; odbija ih od sise nakon 16 nedelja.U jesen, nakon što im je majka pokazala jazbine i mesta za hranjenje, mladunci se razilaze. Dok mnoge ženke ostaju blizu teritorije svoje majke, mužjaci se ponekad udalje više od 20 km.To se smatra instinktivnim ponašanjem koje sprečava parenje u srodstvu. Međutim, majka i mladunci u hladnim područjima tokom hladnijih zima ponekad dele jazbinu.

Dužina života
Rakuni u zarobljeništvu poput ovog u SAD-u mogu doživjeti više od 20 godina.
Rakuni u zarobljeništvu mogu živjeti više od 20 godina. Međutim, dužina života u divljini je samo 1,8 do 3,1 godina, zavisno od uslova koji se odnose na gustoću prometa, lov i vreme.Nije neobično da samo polovina mladunaca rođenih tokom jedne godine preživi celu godinu. Nakon ove tačke, godišnja smrtnost pada na između 10 i 30%.Mladi rakuni su ranjivi na gubitak majke ili glad, posebno tokom dugih i hladnih zima. Najčešći prirodni uzrok smrti kod severnoameričke populacije rakuna je pseća kuga, koja može dostići epidemijske razmere i ubiti gotovo celu lokalnu populaciju rakuna. U područjima sa gustim prometom i raširenim lovom ovi činioci mogu biti krivi za 90% smrti odraslih rakuna.
Najvažniji prirodni grabljivci rakuna su ris, kojot i velike sove koje uglavnom love mladunce. U zalivu Česapik rakuni su među najvažnijim plenom beloglavog orla. U oblastima u koje su uvezeni u bivšem Sovjetskom Savezu njihovi glavni neprijatelji su vukovi, risevi i sove. Međutim, grabljivci nisu glavni uzrok smrti, posebno zato što su veći grabljivci u mnogim područjima koja rakuni nastanjuju istrijebljeni.
Rasprostranjenost

Stanište

Iako su tokom posljednjih decenija živeli u retko pošumljenim područjima, rakuni su zavisni od vertikalnih struktura za penjanje kada se osete ugroženi.Zbog toga izbjegavaju otvoreni teren i područja sa visokom koncentracijom bukvi, budući da je njena kora preglatka za penjanje. Rupe u starom hrašću i drugom drveću i pukotine u kamenu su rakunima omiljeno mesto za spavanje, prezimljavanje i koćenje. Ako takve jazbine nisu dostupne ili ako je dolaženje do njih teško, rakuni iskoriste jazbine koje su iskopali drugi sisari, gusto grmlje, udubine blizu ceste u urbanim područjima ili račvanje grana na drvetu. U jednom istraživanju u brdima Nemačke, više od 60% svih mesta za spavanje je bilo iskorišteno samo jednom, ali one jazbine koje su bile iskorištene barem deset puta činile su oko 70% svih skrovišta koja su se koristila više od jedanput.Budući da vodozemci, rakovi i druge životinje koje žive oko jezera i reka čine važan deo ishrane rakuna, dolinske listopadne i mješovite šume u kojima ima dosta voda i močvara održavaju najveću gustoću naseljenosti. Dok u prerijama gustina populacije varira od 0,5 do 3,2 životinje po kvadratnom kilometru i u planinskim šumama obično ne prelazi 6 životinja po kvadratnom kilometru, u dolinskim šumama i močvarama može živjeti više od 20 rakuna po kvadratnom kilometru.